Biblioteka za slijepe Crne Gore predstaviće se na predstojećem 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Ova ustanova kulture, specifična po mnogo čemu, i ove godine na jednom od najprestižnijih sajmova knjiga u ovom dijelu Evrope, izaći će sa svojom produkcijom, najavljuje Božidar Denda, direktor Biblioteke za slijepe. Gostovaće na štandu Biblioteke “Dr Milan Budimir” koja djeluje u okviru Saveza slijepih i slabovidih Srbije. Biće to prilika i da se susretnu s kolegama iz Republike Srpske i regiona. Na ovaj način, dodaje Denda, ponovo pokazuju da su ustanova kulture, koja se zbog svojih specifičnosti ne zatvara, ne segregira, već naprotiv, pokazuje da je otvorena za svakog i svaki vid saradnje i prezentacija.
– Učestvovaćemo na 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga i predstavićemo našu produkciju, s nekoliko naslova na Brajevom pismu, i naravno s izborom u audio-formatu – kaže Denda.
Tome u prilog ide i činjenica da je Biblioteka za slijepe Crne Gore od nedavno bogatija za štampariju na Brajevom pismu, koja čeka da uskoro proradi u punom kapacitetu. Kako objašnjava Denda već korišćenu štampariju na Brajevom pismu poklonile su im prošle godine kolege iz Udruženja osoba oštećenog vida Slovenije. Donacija slovenačkih kolega stigla je krajem 2016. godine u Podgoricu, a ovog ljeta, odnosno krajem avgusta je definitivno servisirana. Na taj način omogućeno je da se Biblioteka za slijepe koristi bez smetnji, jer je sada ova štamparija funkcionalna. Servis su, dodaje Denda, uradili stručnjaci iz norveške firme Brajlon Norvej, jer su oni kao proizvođači te štamparije jedini ovlašćeni za njen servis. No, servisiranje je imalo i svoju cijenu. A kako troškove servisa Biblioteka nije mogla da podnese sama, obratili su se Ministarstvu kulture, objasnivši im situaciju. Ministarstvo je tada opredijelilo iznos od 15.000 eura na ime servisiranja ove Brajeve štamparije. Od Uprave za javne nabavke dobili su dozvolu za direktni pregovarački postupak bez prethodnog slanja poziva za ponude i na bazi tog rješenja s firmom Brajlon Norvej potpisali su ugovor o realizaciji servisa ove štamparije u visini od 8.500 eura. Prva faza realizovana je u februaru, no, dodaje Denda, tada su Norvežani odradili dio servisa, jer nijesu imali sve potrebne rezervne dijelove i nijesu mogli da odrade sve što je potrebno da bi se dobila skroz funkcionalna i unaprijeđena Brajeva štamparija. Druga faza servisiranja realizovana je krajem avgusta.
- Norvežani su tad uradili dodatni servis i nadogradili štampariju. Zamijenili su veći dio uređaja, matičnu ploču i elektronsku postavku uređaja, i sada ona nije više Brajilo 400 SR, već Brajilo 600 SR, što znači da sada štampa 600 karaktera Brajevog pisma u jednoj sekundi, odnosno 1.800 strana za sat, i može da radi u tri smjene bez prekida. To je sada profesionalna Brajeva štamparija predviđena za serijsku štampu na Brajevom pismu – kaže Denda. Druga faza servisiranja koštala je 26.048 eura, od čega je preko 20 hiljada trošak za rezervne dijelove, kaže Denda. Ova štamparija sada može parirati uređajima koji se proizvode u novije vrijeme, s tom razlikom što za nju nijesu izdvojili 120 hiljada eura, već oko 34.500 eura. Denda dodaje da su od početnih 15 hiljada eura koje im je dalo Ministarstvo, dodatnih oko 20, odnosno 19,5 hiljada eura za servis obezbijedili kroz redovna budžetska sredstva za finansiranje Biblioteke.
- Imali smo još jedan trošak, a tiče se carine i PDV-a, koji smo platili oko 4.200 eura, kada su polovinom avgusta stigli rezervni dijelovi koji su ugrađeni. To je bio trošak koji je nepredviđen, ali je bio obavezan za nas i mi smo ga platili. Nadamo se da će nam Ministarstvo kulture pomoći da se taj dio refundira. Da nismo platili ostali bismo bez rezervnih dijelova i ne bismo imali ovu štampariju – kaže Denda. Planiraju, kaže, da zaposle nekog od mladih ljudi oštećenog vida ko bude ispunjavao uslove i ko bude htio da se bavi pripremom tekstova za štampanje na Brajevom pismu.
Denda objašnjava i zašto je bitno znati da sada imaju u stvari profesionalnu Brajevu štampariju.
– Mi smo stekli osnovni preduslov za štampanje materijala na Brajevom pismu u većem obimu nego do sada. Dosad smo uglavnom koristili personalne štampače koji su štampali 400 strana na sat i ne mogu da rade više od pet, šest sati, jer se pregrijavaju, jer to nisu hevi djuti mašine, predviđene za serijsku štampu. Zato je naša godišnja produkcija na Brajevom pismu bila mala. Ove godine štampaćemo deset novih knjiga na Brajevom pismu i radićemo ih u tiražu od tri primjerka. Možemo računati na pokretanje prvog časopisa na Brajevom pismu kod nas, koji bi za početak mogao da ima 50 ili 100 primjeraka, u zavisnosti od interesovanja. A nakon prvog takvog časopisa mogao bi da uslijedi drugi, pa i treći, naravno u zavisnosti od interesovanja – kaže Denda, direktor Biblioteke za slijepe, dodajući da takve časopise već imaju u regionu.Ž.J.


Teme iz kulture

Nada se da će im za pokretanje časopisa na Brajevom pismu finansijsku podršku pružiti Ministarstvo kulture, kao i kada je u pitanju njihove časopis u audio formi “Glas”, koji izlazi mjesečno u tiražu od 300 primjeraka, ali koji sluša i više od hiljadu korisnika.
- To bi bio prvi časopis na papiru, štampan Brajevim pismom, a nadamo se da će izaći početkom 2018. Najvjerovatnije će izlaziti kao dvomjesečnik ili tromjesečnik a tiraž će biti u zavisnosti od potreba i interesovanja korisnika Biblioteke. Časopis će tematski biti vezan za djelatnost Biblioteke, a tretiraće i pitanja iz kulture i umjetnosti – kaže direktor Biblioteke za slijepe.


Pismeni samo ako znaju Brajevo pismo

Na pitanje zašto je u vrijeme kada se potencira izdavanje knjiga i časopisa u elektronskoj formi bitno štampati materijale na papiru na Brajevom pismu, a jer i sami već odavno imaju izdanja na CD-u, Denda kaže:
– Brajevo pismo je osnov pismenosti ljudi bez vida, i ako neko lice koje je bez vida ne zna Brajevo pismo smatra se nepismenim. Zato se djeca oštećenog vida u školama obavezno opismenjavaju na Brajevom pismu, i upućena su da ga koriste tokom obrazovanja i kroz čitav život. Brajevo pismo, otkako ga je osmislio Luj Braj, koristi se kao univerzalno pismo na svim kontinentima i ono je danas opšteprihvaćeno kao jedinstveno, univerzalno, autentično pismo ljudi bez vida. Zato se forsira korišćenje Brajevog pisma uprkos činjenici da ono zbog određenih tehničkih razloga nije danas toliko popularno, odnosno zastupljeno. Brajevo pismo je zapravo jedino pismo koje omogućava neposredan, direktan odnos čitalac-tekst, jer jagodicama kažiprsta lijeve i desne ruke čitaoci mogu da ostvare neposredan kontakt sa tekstom i kroz taj nesporedan kontakt da uoče kako se pravilno pišu riječi i interpunkcijski znaci. Kod korišćenja knjiga u audio formi taj odnos je posredan jer spiker posreduje između čitaoca i teksta.